Bulat Okudzhava: The Prayer of François Villon (1967) [eng/срп] Булат Окуџава: Молитва Франсоа Вијона (1967)

Source / Извор: Москва 24 @ VK
Bulat Okudzhava was truly wonderful poet philosopher. He certainly deserved a better translator poet than I am. But until we find a better translation…
I first heard this song at the very end of the film "WR: Mysteries of the Organism" by Dušan Makavejev, back when I was still very young. I didn’t fully grasp it, but it was so unlike any of the songs I had grown up with that it simply wouldn’t leave my mind. Today, more than half a century later, I continue to discover new and ever-deeper meanings in Okudzhava’s verses. Undoubtedly, the song encapsulates his formidable and magnificent life experiences, yet in such a way that anyone fortunate enough to reach old age can see themselves reflected within them—and be prompted to reflect on the meaning of life…
Булат Окуџава био је истински чудесан песник филозоф. Извесно је заслужио бољег преводиоца песника него што сам ја. Али док не нађемо бољи превод…
Ову песму, први пут сам чуо на самом крају филма «WR: Мистерије организма» Душана Макавејева, док сам још био веома млад. Није ми била сасвим јасна, али је била толико другачија од свих песама на којима сам одрастао, да ми никако није излазила из главе. Данас, нешто више од пола века касније, и даље откривам нова, све дубља значења у Окуџавиним стиховима. Несумњиво, у њој су сажета његова страшна и величанствена животна искуства, али на такав начин да свако ко доживи срећу старости, може да се у њима препозна. И да се запита о смислу живота…
Молитва Франсуа Вийона
Булат Окуджава
пока еще ярок свет,
Господи, дай же ты каждому,
чего у него нет:
мудрому дай голову,
трусливому дай коня,
дай счастливому денег…
И не забудь про меня.
Пока Земля еще вертится —
Господи, твоя власть! —
дай рвущемуся к власти
навластвоваться всласть,
дай передышку щедрому,
хоть до исхода дня.
Каину дай раскаяние…
И не забудь про меня.
Я знаю: ты все умеешь,
я верую в мудрость твою,
как верит солдат убитый,
что он проживает в раю,
как верит каждое ухо
тихим речам твоим,
как веруем и мы сами,
не ведая, что творим!
Господи мой Боже,
зеленоглазый мой!
Пока Земля еще вертится,
и это ей странно самой,
пока ей еще хватает
времени и огня,
дай же ты всем понемногу…
И не забудь про меня.
The Prayer of François Villon
by Bulat Okudzhava
As long, as the earth keeps turning,
As long, as the sun is above,
Almighty, please give to all of us
The things that we do not have:
Grant a mind to the wise man,
The coward, grant him a horse,
The happy, let him have money,
And don’t forget truly yours.
So far, as the earth keeps turning,
Almighty, as is your wont,
Grant to the striving for power
Rule as much as he wants.
Grant a break to the generous
At least till the start of dusk.
Grant repentance to Cain
And don’t forget truly yours.
I know that you have the power
I’ve faith in wisdom of yours,
Believing as does a dead soldier
That right in the Heaven he dwells.
As truly believes every being:
That all that you say is true,
As we go on believing,
Not knowing what we do.
O Lord of my life, Almighty,
Blond tresses and green of eye,
So far as the earth keeps turning
Although it still wonders, “why?”
So far, as it still has left some
time, and fire to keep its course,
Grant something to everybody
And don’t forget truly yours.
Translated in English by Maya Jouravel
Молитва Франсоа Вијона
Булат Окуџава
Док Земља још се врти
док још јој букти сјај
Господе, што неко нема
ти то свакоме дај
Мудроме дај главу
кукавном коња да крене
дај богатоме пара
и не заборави на мене.
Док Земља још се врти
Господе, Твоја је власт! –
Ал’ властољубивоме дај,
нек се навлада у сласт.
Великодушном дај предаха
нек бар до вечери трене
Kаину дај покајање…
и не заборави на мене.
Знам да ти све знаш,
у мудрост верујем твоју,
као што убијен војник,
верује у живот у рају,
Kао што свако верује ухо
тихим речима твојим,
као што верује свако,
и не знајући шта чини!
Господе, мој Боже
зеленооки мој!
Док Земља још се врти
а чудно је то и њој,
док још времена има
и огња да је окрене,
дај сваком понешто…
И не заборави на мене.
Превео ваш @lighteye

Autograph of Bulat Okudzhava. Source / Извор: ruverses.com
The story goes that the original title of the poem was simply “Prayer,” but the editorial board in 1967 refused to publish it, as the title seemed suspicious, implying an inappropriate reintroduction of religion into public life. Consequently, Okudzhava added the name François Villon, making it appear as though it were someone else’s, a foreign—prayer. They accepted the poem on those terms. And it outlived them all…
Прича каже да је оригинални наслов песме био само «Молитва», али да уреднички савет те 1967, није хтео да је објави, пошто је тај наслов деловао сумњиво – као неприлично враћање религије у јавни живот. Зато је Окуџава додао име Франсоа Вијона, како би изгледало да је то нечија страна молитва. Прихватили су тако песму. А она их је све надживела…

Bulat Okudzhava. Source / Извор: vk.ru
* * *
Poetry / Поезија
Bulat Okudzhava: Don’t taste this honey (1959) [eng/срп] Булат Окуџава: Не кушај тај мед (1959)
Amazing Nature Contest – September 2020 – #04 – An Autumn Day [eng/срп] Чудесна природа – Јесењи дан
Blue Bunny by Dušan Radović
ПЛАВИ ЗЕЦ, Душка Радовића



Bastyon.com

Bastyon.com

Universal Basic Income
Universal Basic Income

Get Emoji quickly
Get Emoji quickly
Más de cincuenta años y todavía le encontrás capas nuevas a esa canción, eso dice todo. Lo que aprendí es que las obras que te agarran de joven sin que entiendas del todo son las que te acompañan de verdad. ¿El final de Makavejev fue tu primer contacto con Okudzhava o ya lo conocías de antes?